Питајте свакога засебно
Један члан породице може једва чекати нову активност, док други углавном жели да посматра и пита. Пре упита дајте свакоме прилику да опише шта га занима и око чега је несигуран. Једноставно забележите разлике, уместо да целу породицу представљате као једнако спортску или самоуверену. Организатор може корисније одговорити на тачан опис него на широку ознаку попут активна породица.
Разговарајте о учешћу пре доласка
Питајте како час може уважити различите жеље, да ли је посматрање могуће и како учесник тражи паузу. То захтева потврду и не треба да се претпостави из речи приватно. Укључите узраст деце и број одраслих у пратњи. Деци до дванаест година укључиво треба одговорна пратња, а препоручује се узраст од четири и више, иако се могу размотрити млађа деца од две године. Питајте како се те смернице примењују на предложени породични час.
Изаберите заједнички циљ учења
Породица не мора једнако учествовати да би касније имала занимљиву тему за разговор. Свако може изабрати једну сумо реч за памћење или питање за инструктора. Поделите договорени програм унапред како никога не би изненадили одећа, простор или очекивања. На посети пратите инструктора и јасно изразите несигурност. После упоредите шта је свако приметио. Најкориснија породична успомена може бити заједничко откриће, а не то да су сви урадили баш исту ствар.